Skladišne štetočine predstavljaju jedan od najvećih izazova u posležetvenom periodu, jer dovode do značajnih kvantitativnih i kvalitativnih gubitaka. Pirinčani žižak (Sitophilus oryzae) je ekonomski najznačajnija primarna štetočina žitarica i proizvoda od žita, i u zavisnosti od uslova može uzrokovati gubitke u rasponu od 10% do čak 40% na globalnom nivou. Posledice nisu ograničene samo na smanjenje količine, već i na smanjenje klijavosti semena i nutritivnih vrednosti, pojavu neprijatnih mirisa, kao i na stvaranje uslova koji pogoduju razvoju sekundarnih štetočina i patogena.
Jedan od najvećih izazova u kontroli ove vrste jeste činjenica da se larve razvijaju unutar zrna, što onemogućava pravovremeno uočavanje napada i čini suzbijanje nepravovremenim i samim tim i manje efikasnim. Pored toga, S. oryzae pokazuje izraženu preferenciju ka određenim vrstama i sortama žitarica, što ukazuje na važnu ulogu morfoloških i biohemijskih osobina semena u atraktivnosti i otpornosti na napad ove štetne vrste (Germinara i sar., 2010), što pruža dobru osnovu za dalji razvoj oplemenjivačkih programa.
Iako su za suzbijanje S. oryzae razvijeni različiti pristupi – od hemijskih (sintetički insekticidi, regulatori rasta) i fizičkih (hlađenje, termotretmani, primena inertnih gasova umesto toksičnih fumiganata i drugo), do bioloških (feromonske klopke, prirodni neprijatelji, botanički insekticidi i repelenti) – efikasnost ovih metoda je ograničena. Problem rezistentnosti na insekticide je dobro dokumentovan, a upotreba pojedinih aktivnih materija u Evropskoj uniji je restriktivna ili u potpunosti zabranjena (Directive 2009/128/EC – Sustainable use of pesticides). Takođe, poseban izazov u kontroli brojnosti i prevenciji pojave ove štetne vrste, predstavljaju klimatske promene. Prvenstveno se misli na tople i blage zime i duge periode toplog vremena i velik broj tropskih dana u godini, što obezbeđuje kontinuirani razvoj štetočine tokom cele godine, velik broj generacija, ubrzan razvojni ciklus i samim tim i veći pritisak štetočine na uskladišteno seme. Ovi faktori ukazuju na potrebu za razvojem novih, ekološki prihvatljivih strategija kontrole žiška, a pre svega, definisanje najpouzdanijeg markera stresa kod insekata, koji može da pruži brzu informaciju o uzroku (stresu) koji dovodi do smanjenja stabilnosti populacije i redukcije brojnosti iste. Ovakvi podaci pružaju osnovu za dalji razvoj metoda kontrole, koje bi bile usklađene sa politikom održive proizvodnje hrane i očuvanja životne sredine.
Istovremeno, u oblasti istraživanja biologije skladišnih štetočina postoje znatne praznine. Dok je biologija i ekologija S. oryzae detaljno proučena u kontekstu opštih uslova razvića, nedovoljno je poznato kako stresori kao što su promena hranidbenog domaćina, temperaturni stres i pojedini biljni ekstrakti utiču na razvojnu stabilnost ove vrste. Retka istraživanja pokazuju da ekstrakti tanina iz sirka mogu negativno uticati na S. oryzae, smanjujući produkciju potomstva i usporavajući razvoj populacije. Ipak, nedostaju studije koje ove efekte povezuju sa biomarkerima razvojne stabilnosti, što će ovaj projekat prvi sistematski istražiti. Fluktuirajuća asimetrija (FA) i geometrijska morfometrija su prepoznate metode za proučavanje razvojne stabilnosti kod različitih vrsta insekata, ali su retko primenjivane kod skladišnih štetočina. Rezultati projekta popuniće ovu prazninu u znanju uvođenjem integralnog seta biomarkera stresa – FA celog tela, centroidne veličine i debljine kutikule – koji se sistematski testiraju pod realnim uslovima stresa. Rezultati o najznačajnijim stresorima poslužiće kao osnova za testiranje i razvoj ekološki prihvatljivih mera kontrole.